Šifra predmeta:
102B2		 Naziv predmeta:
Neorganska hemija

Školska godina:

2023/2024.

Uslovi pohađanja:

Nema uslova

ESPB:

3

Vrsta studija:

osnovne akademske studije

Studijski program:

Biohemija: 1. godina, letnji semestar, obavezni, teorijsko-metodološki predmet

Nastavnik:

dr Vesna B. Medaković
docent, Hemijski fakultet, Studentski trg 12-16, Beograd

Saradnici:

—

Fond časova:

Nedeljno: tri časa predavanja (3+0+0)

Ciljevi:

Cilj predmeta je da studenti savladaju osnove hemije elemenata, naročito onih elemenata koji imaju ulogu u biološkim sistemima. Poseban akcenat će biti stavljen na hemiju prelaznih metala i koordinacionih jedinjenja, kao i na njihovu ulogu u biološkim procesima.

Ishod:

Razumevanje svojstava elemenata i njihovih jedinjenja na osnovu položaja u Periodnom sistemu elemenata. Razumevanje upotrebe neorganskih jedinjenja za izvođenje različitih hemijskih reakcija. Razumevanje različitih procesa u koje su uključeni joni prelaznih metala, sa posebnim akcentom na koordinaciona jedinjenja. Osnovno razumevanje uloge koordinacionih jedinjenja u biološkim sistemima.

Oblici nastave:

Predavanja, kolokvijumi.

Vannastavne aktivnosti:

—

Literatura:

Osnovna literatura:

  • Snežana D. Zarić: Hemija prelaznih metala, Hemijski fakultet, Beograd, 2008.
  • Dejan Poleti: Opšta hemija, II deo, Hemija elemenata, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 2000.

Pomoćna literatura:

  • C. E. Housecroft, A. G. Sharpe: Inorganic Chemistry, Second edition, Pearson Education Limited, Edinburgh, 2005.

Dodatni materijal:

—

  Nastavne obaveze i način ocenjivanja

Predavanja:

0 poena (3 časa nedeljno)

Program rada:

  1. Periodni sistem elemenata. Vodonik.
  2. Halogeni elementi.
  3. Halkogeni elementi.
  4. Elementi petnaeste grupe PSE.
  5. Nastavni kolokvijum. Elementi četrnaeste i trinaeste grupe PSE.
  6. Elementi prve, druge i osamnaeste grupe PSE.
  7. Prelazni elementi.
  8. Uvod u koordinacionu hemiju i Werner-ova teorija koordinacije. Nomenklatura koordinacionih jedinjenja.
  9. Koordinacioni broj. Geometrija koordinacionih jedinjenja.
  10. Nastavni kolokvijum. Izomerija koordinacionih jedinjenja.
  11. Teorija kristalnog polja i teorija ligandnog polja.
  12. Boja koordinacionih jedinjenja. Spektrohemijski nizovi.
  13. Energija stabilizacije ligandnog polja. Teorija molekulskih orbitala.
  14. Stabilnost koordinacionih jedinjenja. Biološki važni molekuli - prenosioci kiseonika i metaloenzimi.
  15. Primena koordinacionih jedinjenja. Nastavni kolokvijum.

Kolokvijumi:

40 poena

Pismeni ispit:

60 poena