Evropski sistem prenosa bodova (ESPB)

ESPB (srpski akronim potekao od "European Credit Transfer System", čiji je akronim ECTS) predstavlja numeričku vrednost kojom se vrednuje angažovanje studenta neophodno za savladavanje:

• predmeta u celini,
• svih predmeta u semestru,
• akademske godine, i
• celokupnog studiranja.

ESPB bodovi se dobijaju za ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vežbe, seminari, kolokvijumi, ispiti, diplomski rad), terenski rad, profesionalnu praksu i samostalni rad, kao što su učenje u biblioteci, ili rad kod kuće.

Svi oblici aktivne nastave, uključujući i ispit, čine celinu. Bodovi se stiču u okviru nastavnih aktivnosti koje su predviđene za svaki predmet, ali se priznaju tek pošto student položi ispit iz odgovarajućeg predmeta. Stečeni bodovi za pojedinačne predmete ulaze u sumu bodova potrebnu za završetak svake godine odnosno određenog stepena studija (prvog stepena - osnovnih studija; drugog stepena - master akademskih studija ili specijalističkih akademskih ili strukovnih studija; trećeg stepena - doktorskih akademskih studija).

Na Hemijskom fakultetu u Beogradu zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-časovne radne nedelje tokom jedne školske godine. Za jedan semestar dobija se 30 bodova. Celokupne četvorogodišnje studije prvog stepena na Hemijskom fakultetu u Beogradu vrede 240 bodova, master akademske studije vrede 60 bodova, specijalističke studije vrede 60 bodova, i studije trećeg stepena 180 bodova.

Da li postoji veza između ESPB bodova i časova predmeta?

U najjednostavnijem slučaju, da, ali ne zaboravite da ESPB bodovi nisu zasnovani na samim časovima predmeta, već na ukupnom radu koji generišu ti časovi. Dakle, u formiranju vrednosti predmeta kroz ESPB bodove učestvuju svi elementi aktivne nastave.

ESPB bodovi su pridruženi predmetima i mogu se dodeliti samo onim studentima koji uspešno polože ispit prema uslovima ocenjivanja. Drugim rečima, studenti ne dobijaju ESPB bodove pukim prisustvovanjem časovima ili slušanjem određene teme. Studenti moraju zadovoljiti pravila ocenjivanja kako bi pokazali da su ispunili navedene ciljeve učenja za određeni predmet. Postupak ocenjivanja ima više oblika: pismeni ili usmeni ispit, vrednovanje rada na časovima, a i kombinacija ovih ili drugih načina koji su obuhvaćeni elementima aktivne nastave.

Provera znanja studenata

Provera znanja studenata odvija se tokom čitavog semestra, i obuhvata ocene za pohađanje predavanja, za urađene vežbe, za urađeni seminarski rad ili test odnosno kolokvijum, kao i završni ispit, koji može biti usmeni i/ili pismeni. Položenim ispitom student "osvaja" ESPB bodove koji su predviđeni za taj predmet i uz to dobija ocenu, a dobijena ocena opisuje kvalitet njegovog znanja i postignute rezultate na datom predmetu. Ocena se formira na osnovu ostvarenih poena (od mogućih 100) koji je za svaki predmet definisan pravilnikom za sticanje bodova i formiranje konačne ocene.

Na primer, osvojeni poeni u zavisnosti od oblika provere znanja i aktivnosti studenta (od mogućih 100) stiču se na osnovu sledećeg modela:

Pravilnik za sticanje bodova i formiranje konačne ocene definiše koliko je poena studentu potrebno da položi ispit, čime osvaja ESPB bodove, i koliko je poena potrebno da dobije određenu ocenu.

Ocene

Bodovi se dodeljuju svakom studentu koji uspešno položi ispit. Pored bodova student dobija i ocenu koja opisuje kvalitet njegovog znanja i postignute rezultate na datom predmetu. Ocena može da se prikaže kao ESPB ocena, kao numerička ocena ili kao opisna ocena. Međusobna veza između ove tri vrste ocena i definicije opisnih ocena date su u sledećoj tabeli:

Student, dakle, pored osvojenih ESPB bodova uvek dobija i ocenu koja bliže opisuje njegovo znanje za dati predmet.

Pravilnik

Pravilnik o polaganju ispita i ocenjivanju na ispitu   (2021)