Šifra predmeta:
552S2		 Naziv predmeta:
Monitoring u životnoj sredini

Školska godina:

2023/2024.

Uslovi pohađanja:

Nema uslova

ESPB:

9

Vrsta studija:

master akademske studije

Studijski program:

Hemija životne sredine: 1. godina, zimski semestar, izborni (E51S2), teorijsko-metodološki predmet

Nastavnik:

dr Konstantin B. Ilijević
docent, Hemijski fakultet, Studentski trg 12-16, Beograd

Saradnici:

—

Fond časova:

Nedeljno: četiri časa predavanja + dva časa teorijskih vežbi + tri časa laboratorijskih vežbi (4+2+3)

Ciljevi:

Sprovođenje monitoringa zemljišta, vode i vazduha je zakonska obaveza koja proizilazi iz zakonodavstava i Republike Srbije i Evropske Unije. Monitoring je po svojoj prirodi kompleksniji od klasičnih analitičkih merenja ili analiza koja izvode u okviru naučnih istraživanja, stoga sprovođenje monitoringa zahteva dodatno stručno usavršavanje. Cilj predmeta je da studentima pruži dodatna znanja i kompetencije koja će im omogućiti da se lakše zaposle i uspešno rade u akreditovanim laboratorijama (koje su neizostavni činilac svakog monitoring programa). Predmet treba da pruži neophodna znanja vezana za validaciju i verifikaciju analitičkih metoda (određivanje merne nesigurnosti, detekcionog i kvantifikacionog limita, tačnosti, reproduktivnosti i preciznosti metode), koja će se utvrđivati ne samo teorijski, već i kroz praktične primere.

Ishod:

Student je sposoban da uspešno završi proces akreditacije za zadatu analitičku metodu, koristi standardne postupke, određuje i donosi sud o kvalitetu životne sredine. Po završetku kursa studenti će poznavati ne samo principe osnovnih instrumenatlnih analitičkih tehnika koje su u rutinskoj upotrebi u okviru monitoringa životne sredine, već i njihova ograničenja, uzajamne mane i prednosti. Student je u stanju da izvede sve operacije u okviru monitoringa ekohemijskih parametara u skladu sa najboljom laboratorijskom praksom: uzorkovanje, priprema uzoraka, analiza uzoraka, obrada i interpretacija rezultata merenja. ________________________________________________________________________________________ Postavite sebi pitanje da li ste do sada tokom studija naučili da: izračunate mernu nesigurnost metode, detekcioni i kvantifikacioni limit, preciznost, reproduktivnost... Ako je odgovor na ovo pitanje „ne“, razmislite šta ćete odgovoriti svom budućem poslodavcu kada vam bude postavio isto pitanje i da li želite da pre kraja studija ipak naučite kako se određuju ovi važni parametri.

Oblici nastave:

Predavanja, teorijske vežbe, laboratorijske vežbe, seminarski rad.

Vannastavne aktivnosti:

Prikupljanje literature, pripreme izveštaja, prezentacija i spremanje ispita.

Literatura:

Osnovna literatura:

  1. I. Gržetić, K. Ilijević: Beleške za predavanja, 2018.
  2. I. Gržetić: Obezbeđenje kvaliteta i upravljanje kvalitetom na projektima i zadacima sa analitičkom praksom, Tehnika - Kvalitet, Standardizacija i Metrologija, Vol. 2, 1-14, 2002.
  3. Priručnik za izračunavanje merne nesigurnosti u laboratorijama, Eptisa, 2003.
  4. Guide to the Expression of Uncertainty in Measurement, ISO, Geneva, 1993.
  5. Guide for Determination of Detection Limit (DL) and Quantification Limit (QL), NETCHEM projekat i Hemijski fakultet UB, 2018.

Pomoćna literatura:

  1. EC Joined research centre: Refenece document on General Principles of Monitoring, Institute for prospective technological studies, 2002, 123 pp (srpski prevod)
  2. IMPEL: Best Practice in Compliance Monitoring, The European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law, 2001, 49 pp (srpski prevod)

Dodatni materijal:

—

  Nastavne obaveze i način ocenjivanja

Predavanja:

10 poena (4 časa nedeljno)

Program rada:

  1. Ko vrši monitoring i iz kojih razloga?
  2. Učestalost i izražavanje rezultata monitoringa.
  3. Obračun ukupnih emisija (kanalisane, difuzne i fugitivne).
  4. Vrednosti ispod granice detekcije.
  5. Razlika između direktnih merenja i surogat parametara.
  6. Ravnoteža mase.
  7. Izračunavanja i emisioni faktori.
  8. Procena usklađenosti sa najvećom dozvoljenom granicom emisije.
  9. Definicija grešaka pri merenjima (apsolutna, relativna, slučajna, sistemska greška) i deskriptivna statistika.
  10. Normalna raspodela i odstupanja od normalne raspodele.
  11. Odbacivenje rezultata sa velikom greškom (autlajeri).
  12. Instrumentalne metode (AAS, ICP-OES, ICP-MS).
  13. Instrumentalne metode (GC, GC-MS, HPLC).
  14. Instrumentalne metode (XRF i NAA).
  15. Faktori koji se uzimaju u obzir prilikom izbora metode.
  16. Dekompozicija čvrstih proba.
  17. Digestije čvrstih proba u otvorenim sistemima upotrebom kiselina.
  18. Mikrotalasna digestija.
  19. Suvo spaljivanje.
  20. Proces pripreme čvrstih proba pre razaranja.
  21. Organizacija i metode oprobavanja / uzorkovanje zemljišta.
  22. Uzorkovanje površinskih voda.
  23. Prednosti i mane pasivnog uzorkovanja vode.
  24. Uzorkovanje sedimenata.
  25. Uzorkovanje vazduha.
  26. Parametri kvaliteta vode, vazduha i zemljišta.
  27. Monitoring vazduha.
  28. Monitoring vode.
  29. Monitiring zemljišta.
  30. Ponovljivost i reproduktivnost.
  31. Kontrolne karte.
  32. Merna nesigurnost tip A.
  33. Merna nesigurnost tip B.
  34. Validacija metoda.

Teorijske vežbe:

10 poena (2 časa nedeljno)

Program rada:

  1. Analitička greška i osnovi statističke obrade podataka.
  2. Generalni principi monitoringa (zadaci i praktični primeri).
  3. Reproduktivnost.
  4. Merna nesigurnost.
  5. Izbor i validacija analitičke metode.
  6. Određivanje granice detekcije i kvantifikacionog limita u udaljenim instrumentalnim analitičkim laboratorijama kojima se pristupa putem interneta (WARIAL).

Laboratorijske vežbe:

10 poena (3 časa nedeljno)

Program rada:

  1. Upoznavanje sa zadatkom projekta.
  2. Prikupljanje literature.
  3. Uzorkovanje / priprema laboratorije za izvođenje istraživanja / eksperimenta.
  4. Laboratorijski rad.
  5. Priprema izveštaja.
  6. Prezentacija izveštaja, diskusija rezultata i evaluacija projekta.

Seminarski radovi:

20 poena

Usmeni ispit:

50 poena