Школска година: |
2024/2025. |
Услови похађања: |
Нема услова. |
ЕСПБ: |
3 |
Врста студија: |
интегрисане основне и мастер академске студије |
Студијски програм: |
Настава хемије: 3. година, летњи семестар, обавезни, научно-стручни предмет |
Наставник: |
др Биљана И. Томашевић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд |
Сарадници: |
— |
Фонд часова: |
Недељно: три часа предавања (3+0+0) |
Циљеви: |
- Стицање основних знања о развоју хемије у свету, од практичне хемије у старим цивилизацијама до органске синтезе крајем 19. и почетком 20. века (најзначајније теорије, открића и личности).
- Представљање најважнијих периода и достигнућа којa су допринелa развоју хемије као науке, почев од практичне хемије у старим цивилизацијама, преко учења грчких филозофа, протохемије, алхемије, научне револуције, флогистонске теорије, пнеуматске хемије, дефинисања основних хемијских закона, до синтезе органских једињења и структурне теорије.
- Представљање развоја хемијске науке у Србији.
|
Исход: |
Студенти објашњавају најзначајније догађаје из историје хемије који су допринели развоју хемије као науке, наводећи достигнућа, открића, личности и њихов допринос, са разумевањем контекста времена сваког од периода, утицаја и значаја за наредни напредак и развој. |
Облици наставе: |
Предавања. |
Ваннаставне активности: |
— |
Литература: |
- Драго Грденић: Повијест кемије, Нови Либер и Школска књига, Загреб, 2001.
- Марија Јанковић: Хисторија хемије, Студентска штампарија Универзитета у Сарајеву, Сарајево, 1999.
- Иван Гутман, Мелиха Зејнилагић-Хајрић, Инес Нуић: Изабрана поглавља из историје хемије, Природно-математички факултет, Крагујевац, 2010.
- Снежана Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19. веку, Научна књига, Београд, 1989.
- Снежана Бојовић: Сима Лозанић, Едиција Знаменити Срби, Прво коло Великани науке, Принцип, Београд, 1996.
- Снежана Бојовић: Марко Леко (1853-1932), Живот и дело српских научника, биографије и библиографије, САНУ, Књига 4, Београд, 1998. (33-67)
- Д. Виторовић, С. Бојовић, Ж. Чековић: Вукић М. Мићовић (1896-1981), живот и дело, Хемијски факултет и Универзитет у Београду, Београд, 1996.
|
Додатни материјал: |
— |
Наставне обавезе и начин оцењивања |
Предавања: |
10 поена (3 часа недељно)
Програм рада:
- Практична хемија у старим цивилизацијама.
- Грчка филозофија и њен утицај на развој хемије (јонска школа, Демокрит, Платон, Аристотел).
- Хеленистичка култура и рађање алхемије.
- Арапска алхемија.
- Алхемија у Европи.
- Металургија и јатрохемија.
- Атомистичка теорија. Р. Бојл, Оксфордски хемичари, Ломоносов.
- Теорије 18. века (флогистонска и теорија о афинитету). Пнеуматска хемија.
- А. Л. Лавоазје. Оснивање модерне хемије.
- Основни хемијски закони. Атомска теорија. Електрохемијска теорија.
- Развој органске хемије (органска анализа, теорија радикала, теорија супституције, теорија типова) Структурна теорија. Органска синтеза.
- Систематизација неорганске хемије (Периодни систем елемената, Мендељејев).
- Историја хемије у Србији.
- Михаило Рашковић, Сима Лозанић, Марко Леко, Вукић Мићовић.
- Посета Збирци великана српске хемије на Хемијског факултету.
|
Семинарски радови: |
20 поена |
Писмени испит: |
70 поена |