Шифра предмета:
BF-OBS01		 Назив предмета:
Основи хемије - за БФ / Биологија

Школска година:

2026/2027.

Услови похађања:

Нема услова.

ЕСПБ:

6

Врста студија:

Студијски програми:

Наставници:

др Деана Б. Андрић
редовни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

др Илија Д. Брчески
редовни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

др Весна Б. Медаковић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

др Андреа М. Николић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

др Душан Ж. Вељковић
ванредни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

др Данијела С. Кретић
асистент са докторатом, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Александар В. Јанковић, мастер хемичар
истраживач-сарадник, Институт за хемију, технологију и металургију, Његошева 12, Београд

Павле А. Стојковић, мастер хемичар
асистент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Андреј Ј. Кукурузар, мастер хемичар

Милош Д. Јовић, мастер хемичар
истраживач-сарадник, Иновациони центар, Студентски трг 12-16, Београд

Војислава Е. Поштић, мастер хемичар
асистент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Андрија П. Кокановић, мастер хемичар
истраживач-сарадник, Иновациони центар, Студентски трг 12-16, Београд

Фонд часова:

Недељно: три часа предавања + четири часа лабораторијских вежби (3+0+4)

Циљеви:

Стиче се основно знање из хемије које студенту омогућава мултидисциплинарније сагледавање процеса у живим системима, како на молекулском тако и на макромолекулском нивоу. Студент усваја основно знање о структури и реактивности молекула и њиховој номенклатури, брзини реакција и хемијској равнотежи. Обрађени реакциони механизми омогућавају студенту да сагледа свеобухватност и униформност хемијских реакција како у експерименталним условима тако и у живим системима. Стереохемијски аспект пружа студенту могућност сагледавања односа структуре и реактивности биомолекула и представља припрему за лакше сагледавање курса из биохемије.

Исход:

Студент ће научити да: размишља и логички закључује и примењује усвојено знање на начин који је неопходан студенту природних наука; примењује знање о односу структуре и реактивности како на молекулском тако и на макромолекулском нивоу; овлада основама хемије, начином именовања једињења и појмовима киселости и базности, типовима везивања и карактеристичним реакцијама и механизмима за дате класе молекула; примењује основне експерименталне технике неопходне за самостални рад у лабораторији.

Облици наставе:

Предавања, експерименталне вежбе са обнављањем и утврђивањем градива, колоквијуми.

Ваннаставне активности:

—

Литература:
  1. И. Филиповић, С. Липановић: ОПЋА И АНОРГАНСКА КЕМИЈА - I део, Школска књига, Загреб, 1997.
  2. М. Драгојевић, М. Поповић, С. Стевић, В. Шћепановић: ОПШТА ХЕМИЈА - I део, ТМФ, Београд, 2003.
  3. T. L. Brown, H. E. LeMay, B. E. Bursten, C. J. Murphy, P. M. Woodward: CHEMISTRY: THE CENTRAL SCIENCE (12 ed.) Pearson Prentice Hall, 2012. (или било које друго издање)
  4. K. P. C. Vollhardt, N. E. Schore: Органска хемија (било које издање)
  5. К. Анђелковић, Г. Вучковић, С. Зарић, И. Хоџић, Е. Милосављевић, Н. Јуранић: Збирка задатака из опште хемије са решеним примерима, Егзакта, Београд, 1991.
  6. Вежбе из хемије за студенте Биолошког факултета: Општа и неорганска хемија (скрипта за интерну употребу)
  7. Д. Андрић, Г. Роглић: Радни листови из органске хемије, Хемијски факултет Универзитета у Београду, Београд 2021.

Додатни материјал:

—

  Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

0 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

  1. Хемија као научна дисциплина. Структура материје. Чисте супстанце. Хомогене и хетерогене смеше. Основни хемијски закони. Атомска теорија. Модели атома.
  2. Релативна атомска и релативна молекулска маса. Моларна маса. Идеални и реални гасови. Гасни закони. Ван дер Валсова једначина.
  3. Електронска структура атома. Радерфордов и боров атомски модел. Квантни бројеви. Електронска конфигурација. Периодни систем елемената и периодична промена својстава елемената. Нуклеарне реакције.
  4. Хемијска веза - јонска веза. Својства јонских супстанци. Хемијска веза - ковалентна веза; координативно-ковалентна веза; метална веза. Електронегативност. Луисове формуле. Геометрија Молекула – овеп модел. Међумолекулске интеракције. Водонична веза у биолошким системима.
  5. Раствори. Колигативне особине раствора. Осмоза у биолошким системима. Колоиди. Хемијске реакције. Енергетске промене при хемијским реакцијама.
  6. Брзина хемијске реакције. Хемијска равнотежа. Ле Шатељеов принцип. Константа равнотеже. Равнотеже у воденим растворима електролита. ph раствора. Пуфери. Хидролиза. Производ растворљивости.
  7. Периодни систем елемената – основна својства група у периодном систему елемената.
  8. Увод у органску хемију - структура и везивање у органској хемији. Алифатични угљоводоници. Конформациона анализа. Стереохемија.
  9. Халогени деривати угљовосоника. Бензен и ароматична једињења.
  10. Органска једињења са кисеоником. Органска једињења са сумпором.
  11. Карбонилна једињења.
  12. Амини и деривати. Хетероциклична једињења.
  13. Карбоксилне киселине и деривати.
  14. Супституисане и кето киселине.

Лабораторијске вежбе:

20 поена (4 часа недељно)

Програм рада:

  1. Киселине, базе, соли, оксиди.
  2. Раствори.
  3. Брзина хемијске реакције и хемијска равнотежа.
  4. pH вредност; пуфери.
  5. Редокс процеси.
  6. Комплексна једињења.
  7. Минерализација и растворљивост.
  8. Алкани, циклоалкани и алкени.
  9. Алкил-халогениди, стереохемија и алкохоли.
  10. Алдехиди и кетони.
  11. Карбонске киселине, деривати, амини и спектроскопске методе.
  12. Ароматична једињења, феноли и изоловање природних производа.
  13. Термин за надокнаду пропуштене вежбе и раздуживање студената.

Колоквијуми:

20 поена

Напомене:

Два наставна колоквијума - сваки носи по 10 поена за оцену.

Писмени испит:

60 поена

Напомене:

За излазак на писмени испит неопходно је да студент на предиспитним обавезама оствари 20,4 поена (51%).

Да би положио завршни испит неопходно је да студент оствари 30,6 поена (51%).