Универзитет у Београду - Хемијски факултет Srpski - latinica LAT   English ENG

Pocetna Почетна страна   Mapa Мапа сајта   Linkovi Линкови       Портали:   Zaposleni За запослене   Studenti За студенте   WebMail WebMail

О Факултету
Катедре и центри
Студије
Упис на Факултет
Новости
Збирка великана
српске хемије
Студентске организације
Интерне стране

Pretraga Претрага сајта:

Шифра предмета:
212H1

Назив предмета:
Органске синтезе 2

Школска година:

2017/2018.

Услови похађања:

211H1

ЕСПБ:

9

Врста студија:

основне академске студије

Студијски програм:

Хемија: 4. година, зимски семестар, обавезни, стручно-апликативни предмет

Наставници:

др Радомир Н. Саичић
редовни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

др Филип Ј. Бихеловић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

Лука П. Новковић, мастер хемичар
асистент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

др Бојан З. Вуловић
доцент, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Јасна Ј. Марјановић Трајковић, Мастер хемичар
истраживач-сарадник, Иновациони центар, Студентски трг 12-16, Београд

Фонд часова:

Недељно: два часа предавања + седам часова лабораторијских вежби (2+0+7)

Циљеви:

Теоријско и практично оспособљавање за самостално извођење на препаративном нивоу реакција: 1) Органометалних једињења; 2) алкиловања, 3) ациловања, 4) алдолне реакције, 5) ароматичне супституције и 6) циклоадиција; 7) стицање рутине у примени техника праћења органских реакција, изоловања и пречишћавања производа, као и карактеризацији добијених једињења. 9) Коришћење хемијске литературе и база података.

Исход:

Оспособљеност за самосталну реализацију препаративних поступака у органској хемији, што обухвата стварање везе угљеник-угљеник.

Облици наставе:

Предавања, експерименталне вежбе.

Ваннаставне активности:

Литература:

Основна литература:

  • Живорад Чековић: Принципи органске синтезе, Научна књига, Београд, 1988.
  • Зорана Ферјанчић, Филип Бихеовић: Препаративна органска хемија, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Београд, 2012.
  • Mатеријал који је доступан на веб-страни Катедре за органску хемију Хемијског факултета.

Помоћна литература:

  • Енциклопедија реагенаса за органску синтезу, Уредник Л. Пакет, Џон Вајли, 1996. (доступно у библиотеци Хемијског факултета)
  • Органске синтезе, колективни волумени 1-9 (доступно у библиотеци Хемијског факултета)
  • Вогелов практикум органске хемије, 4. издање, Лонгман, Лондон, 1981.

Додатни материјал:

http://helix.chem.bg.ac.rs/~rsaicic/Organske-sinteze/

Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

8 поена (2 часа недељно)

Програм рада:

  • Добијање и реакције органометалних једињења (1): Грињаров реагенс.
  • Добијање и реакције органометалних једињења (2): Органолитијумова једињења, органоцинкова једињења.
  • Добијање и реакције органометалних једињења (3): Основе реактивности органометалних комплекса прелазних метала.
  • Добијање и реакције органометалних једињења (4): Синтетичка примена органометалних комплекса прелазних метала: укрштена купловања (Сузукијево, Негишијево и Стилово купловање), Хекова реакција, метатеза алкена.

Материјал са предавања: Органометали

  • Алкиловање (1): Добијање и реактивност енолатних анјона. Алкиловање кетона.
  • Алкиловање (2): Алкиловање енамина. Мeтиленски активна једињења: алкиловање и трансформације малонског, ацетсирћетног естра и 1,3-дикарбонилних једињења.
  • Алкиловање (3): Алкиловање естара и дианјона карбоксилних киселина. Алкиловање сумпором стабилизованих анјона. Принцип "измене поларности".
  • Алкиловање (4): Мајклова адиција, Робинсонова анелација. Реакције цијанидног и ацетилидног јона.

Материјал са предавања:   Алкиловање (проф. Саичић),   Алкиловање (доц. Бихеловић)

  • Ациловање.

Материјал са предавања: Ациловање (проф. Саичић),   Ациловање (доц. Бихеловић)

  • Алдолна реакција (1): Алдолне реакције у протичним условима, катализоване базама.
  • Алдолна реакција (2): Кисело-катализоване алдолне реакције у протичним условима. Интрамолекулска алдолна реакција.
  • Алдолна реакција (3): Дириговане алдолне реакције (реакције у апротичним условима); Манихова реакција.

Материјал са предавања: Алдолна реакција

  • Илиди: Добијање и реакције фосфорних и сумпорних илида.

Материјал са предавања: Илиди (проф. Саичић),   Илиди (доц. Бихеловић)

  • Циклоадиције (1): Дилс-Алдерова реакција.
  • Циклоадиције (2): 2+2 Циклоадиције.

Материјал са предавања: Циклоадиције (проф. Саичић),   Циклоадиције (доц. Бихеловић)

  • Ароматичне супституције (1): Електрофилне ароматичне супституције са стварањем везе угљеник-угљеник.
  • Ароматичне супституције (2): Нуклеофилне ароматичне супституције са стварањем везе угљеник-угљеник

Материјал са предавања: Ароматичне супституције C-C

Материјал са предавања: Редуктивно стварање везе C-C

Лабораторијске вежбе:

22 поена (7 часова недељно)

Програм рада:

Вежбе су експерименталне и обухватају самосталну реализацију 7 (седам) препарата са листе наведене у практикуму и у хемијској литератури. Део препарата обухвата неколико фаза, при чему се производ претходне реакције користи као супстрат у следећој. Један препарат не ради се експериментално, већ се литературно обрађује. Ови препарати представљају експерименталне илустрације наставних јединица обрађених на предавањима и обухватају конкретне примере добијања органских једињења применом различитих реакција за стварање везе угљеник-угљеник. Поред тога, у оквиру појединих препарата, студенти се упознају са различитим техникама изоловања и пречишћавања органских једињења; поред техника које су упознали на вежбама из предмета ОРГАНСКЕ СИНТЕЗЕ 1, примењиваће и технике "брзе хроматографије", течне хроматографије, сублимације и др. Један термин вежби је посвећен трагању за научном информацијом, и обухвата проверу оспособљености студента за коришћење часописа и база података.

Колоквијуми:

0 поена

Напомене:

Студенти који не положе испит до почетка курса у наредној школској години обавезни су да поново слушају предавања.

Писмени испит:

70 поена

Напомене:

Испит се полагаже писмено. Да би се добила прелазна оцена, потребно је имати најмање 50% тачних одговора (т. ј. освојити 50% од максималног броја поена) на писменом испиту.

Mon Apr 30 12:46:24 2018

© Универзитет у Београду - Хемијски факултет