Универзитет у Београду - Хемијски факултет Srpski - latinica LAT   English ENG

Pocetna Почетна страна   Mapa Мапа сајта   Linkovi Линкови       Портали:   Zaposleni За запослене   Studenti За студенте   WebMail WebMail

О Факултету
Катедре и центри
Студије
Упис на Факултет
Новости
Збирка великана
српске хемије
Студентске организације
Интерне стране

Pretraga Претрага сајта:

Шифра предмета:
041P1

Назив предмета:
Филозофија природних наука

Школска година:

2017/2018.

Услови похађања:

Нема услова.

ЕСПБ:

4

Врста студија:

интегрисане основне и дипломске студије

Студијски програм:

Настава хемије: 3. година, летњи семестар, обавезни, академско-општеобразовни предмет

Наставник:

др Илија Ј. Марић
ванредни професор, Физички факултет, Студентски трг 12, Београд

Сарадници:

Фонд часова:

Недељно: три часа предавања (3+0+0)

Циљеви:

Циљ предмета Филозофија природних наука је да студенте уведе у критичко промишљање природних наука. Природне науке су један од најзначајнијих фактора који обликују савремени свет и студенти који се обучавају да постану стручњаци у појединим научним дисциплинама не би требало да науци приступају некритички (догматски), него да имају свест о могућностима и ограничењима науке као рационалног разумевања природе. Студент би у оквиру овог предмета требало, поред осталог, да научи: да ли се строго може разликовати наука од псеудонаука (астрологије и слично) и других ненаучних области (философије, теологије итд.); да разумева историчност науке и раста научног знања; како наука може да користи чулно неопажљиве ентитете (електрон, протон итд.) у сврху објашњавања и предвиђања; шта је научно објашњење и шта значи објаснити неку научну појаву или поцес; шта су узрок и закон у природи; да разумева основне онтолошке концепте као претпоставке природних наука (материја, простор, време); да разуме епистемолошке претпоставке увођења модела, аналогија и идеализација у науку; методолошки статус хипотеза и логичку структуру научних теорија; могућност редукције једних наука на друге (нпр. хемије на физику) или пак свођења једних теорија на друге; да разумева моралну страну научног истраживања (однос према научној истини, питање плагирања резултата, подеђавања мерних резултата итд.) као и примене научног знања (употреба и злоупотреба).

Исход:

Kритичко промишљање природних наука, са свешћу о могућностима и ограничењима науке као рационалног разумевања природе.

Облици наставе:

Предавања, семинарски рад.

Ваннаставне активности:

Литература:

Основна литература:

  • Илија Марић: Философија природних наука (скрипта)
  • Карл Хемпел: Философија природних наука, Плато, Београд, 1997.
  • Samir Okasha: Filozofija nauke, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2004.

Помоћна литература:

  • Невен Сесардић (прир): Филозофија науке, Нолит, Београд, 1985.
  • Ернест Нејгел: Структура науке, Нолит, Београд, 1974.
  • Ернест Нејгел, Морис Коен: Увод у логику и научни метод, Јасен, Никшић, 2005.
  • Карл Попер: Логика научног открића, Нолит, Београд, 1973.
  • Томас Кун: Структура научних револуција, Нолит, Београд, 1974.
  • Вилијем Х. Њутн-Смит: Рационалност науке, Институт за филозофију Филозофског факултета у Београду, Београд, 2002.
  • Илија Марић: Философија и наука, Плато, Београд, 1997.

Додатни материјал:

Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

10 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

  1. Појам философије и појам науке. Философија науке као посебна философска дисциплина.
  2. Однос метафизике и науке и њихово разграничавање. Однос математике и природних наука, са освртом на питање успешности математике у опису природе.
  3. Проблем индукције у научном истраживању и Поперова концепција оповргавања.
  4. Проблем раста знања као и питање кумулативних и револуционарних промена у науци. Спор између начног реализма и антиреализма.
  5. Научно објашњење.
  6. Концепт узрочности. Појам природног закона.
  7. Концептуални пар коначног и бесконачног у математици и у природи. Појмови континуалног и дискретног у математици и у природним наукама.
  8. Философска и прриоднонаучна концепција материје. Појам простора.
  9. Појмови времена и кретања.
  10. Редукционизам и физикализам.
  11. Научне теорије и питање њиховог уједињавања.
  12. Модели, аналогије и идеализације у науци.
  13. Мерење и научне хипотезе.
  14. Експеримент и мисаони експеримент.
  15. Етика науке.

Семинарски радови:

20 поена

Усмени испит:

70 поена

Wed Oct 4 11:07:24 2017

© Универзитет у Београду - Хемијски факултет