Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet Srpski - cirilica ЋИР   English ENG

Pocetna Početna strana   Mapa Mapa sajta   Linkovi Linkovi       Portali:   Zaposleni Za zaposlene   Studenti Za studente   WebMail WebMail

O Fakultetu
Katedre i centri
Studije
Upis na Fakultet
Novosti
Zbirka velikana
srpske hemije
Studentske organizacije
Interne strane

Pretraga Pretraga sajta:

Šifra predmeta:
041P1

Naziv predmeta:
Filozofija prirodnih nauka

Školska godina:

2017/2018.

Uslovi pohađanja:

Nema uslova

ESPB:

4

Vrsta studija:

integrisane osnovne i diplomske studije

Studijski program:

Nastava hemije: 3. godina, letnji semestar, obavezni, akademsko-opšteobrazovni predmet

Nastavnik:

dr Ilija J. Marić
vanredni profesor, Fizički fakultet, Studentski trg 12, Beograd

Saradnici:

Fond časova:

Nedeljno: tri časa predavanja (3+0+0)

Ciljevi:

Cilj predmeta Filozofija prirodnih nauka je da studente uvede u kritičko promišljanje prirodnih nauka. Prirodne nauke su jedan od najznačajnijih faktora koji oblikuju savremeni svet i studenti koji se obučavaju da postanu stručnjaci u pojedinim naučnim disciplinama ne bi trebalo da nauci pristupaju nekritički (dogmatski), nego da imaju svest o mogućnostima i ograničenjima nauke kao racionalnog razumevanja prirode. Student bi u okviru ovog predmeta trebalo, pored ostalog, da nauči: da li se strogo može razlikovati nauka od pseudonauka (astrologije i slično) i drugih nenaučnih oblasti (filosofije, teologije itd.); da razumeva istoričnost nauke i rasta naučnog znanja; kako nauka može da koristi čulno neopažljive entitete (elektron, proton itd.) u svrhu objašnjavanja i predviđanja; šta je naučno objašnjenje i šta znači objasniti neku naučnu pojavu ili poces; šta su uzrok i zakon u prirodi; da razumeva osnovne ontološke koncepte kao pretpostavke prirodnih nauka (materija, prostor, vreme); da razume epistemološke pretpostavke uvođenja modela, analogija i idealizacija u nauku; metodološki status hipoteza i logičku strukturu naučnih teorija; mogućnost redukcije jednih nauka na druge (npr. hemije na fiziku) ili pak svođenja jednih teorija na druge; da razumeva moralnu stranu naučnog istraživanja (odnos prema naučnoj istini, pitanje plagiranja rezultata, podeđavanja mernih rezultata itd.) kao i primene naučnog znanja (upotreba i zloupotreba).

Ishod:

Kritičko promišljanje prirodnih nauka, sa svešću o mogućnostima i ograničenjima nauke kao racionalnog razumevanja prirode.

Oblici nastave:

Predavanja, seminarski rad.

Vannastavne aktivnosti:

Literatura:

Osnovna literatura:

  • Ilija Marić: Filosofija prirodnih nauka (skripta)
  • Karl Hempel: Filosofija prirodnih nauka, Plato, Beograd, 1997.
  • Samir Okasha: Filozofija nauke, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2004.

Pomoćna literatura:

  • Neven Sesardić (prir): Filozofija nauke, Nolit, Beograd, 1985.
  • Ernest Nejgel: Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974.
  • Ernest Nejgel, Moris Koen: Uvod u logiku i naučni metod, Jasen, Nikšić, 2005.
  • Karl Poper: Logika naučnog otkrića, Nolit, Beograd, 1973.
  • Tomas Kun: Struktura naučnih revolucija, Nolit, Beograd, 1974.
  • Vilijem H. Njutn-Smit: Racionalnost nauke, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2002.
  • Ilija Marić: Filosofija i nauka, Plato, Beograd, 1997.

Dodatni materijal:

Nastavne obaveze i način ocenjivanja

Predavanja:

10 poena (3 časa nedeljno)

Program rada:

  1. Pojam filosofije i pojam nauke. Filosofija nauke kao posebna filosofska disciplina.
  2. Odnos metafizike i nauke i njihovo razgraničavanje. Odnos matematike i prirodnih nauka, sa osvrtom na pitanje uspešnosti matematike u opisu prirode.
  3. Problem indukcije u naučnom istraživanju i Poperova koncepcija opovrgavanja.
  4. Problem rasta znanja kao i pitanje kumulativnih i revolucionarnih promena u nauci. Spor između načnog realizma i antirealizma.
  5. Naučno objašnjenje.
  6. Koncept uzročnosti. Pojam prirodnog zakona.
  7. Konceptualni par konačnog i beskonačnog u matematici i u prirodi. Pojmovi kontinualnog i diskretnog u matematici i u prirodnim naukama.
  8. Filosofska i prriodnonaučna koncepcija materije. Pojam prostora.
  9. Pojmovi vremena i kretanja.
  10. Redukcionizam i fizikalizam.
  11. Naučne teorije i pitanje njihovog ujedinjavanja.
  12. Modeli, analogije i idealizacije u nauci.
  13. Merenje i naučne hipoteze.
  14. Eksperiment i misaoni eksperiment.
  15. Etika nauke.

Seminarski radovi:

20 poena

Usmeni ispit:

70 poena

Mon Dec 11 12:53:55 2017

© Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet