Пројекат "Дигитализација предмета из заоставштине Симе Лозанића" - DELL (2023)

Одабир предмета

Пројекат "Дигитализација предмета из заоставштине Симе Лозанића" (енг. "Digitization of exhibits from Sima Lozanić's legacy"), који финансира Министарство културе, број 451-04-03141/2023-02, има за циљ је да се трајно сачува заоставштина хемичара, академика, професора, ректора и министраСиме Лозанића (1847-1935), која се чува у Збирци великана српске хемије, наставно-научној јединици Универзитета у Београду - Хемијског факултета.

Пројекат је обухватао дигитално снимање предмета (бочица са хемикалијама, хемијских инструмената и прибора) и израду метаподатака снимљених предмета и похрањивање комплетних снимака у репозиторијум Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ (даље: АВА САНУ).

Чланови пројектног тима су пописали изабране предмете из Збирке великана српске хемије и истражили порекло и намену, ради креирања комплетних метаподатака. Предмети су снимљени најсавременијим методама и опремом за дигитализацију. Резултати пројекта ћe бити јавно доступни на интернет страници АВА САНУ и представљени у оквиру обележавања Године Симе Лозанића, коју организује САНУ.

Предложени пројекат део је вишегодишњег рада на проучавању заоставштине Симе Лозанића. У пројекту учествују запослени на Хемијском факултету, чланови Одбора за обележавање године академика Симе Лозанића у организацији САНУ, као и стручним сарадницима АВА САНУ.

Руководитељка:   Слађана Савић, асистент.
Учесници:   Весна Милановић Маштраповић, Снежана Бојовић, Лидија Ралевић, Бранислав Војновић (САНУ), Веселин Милуновић (самостални фотограф), Богдан Шолаја (САНУ).
Помоћ:   Горан Роглић, Биљана Томашевић, Небојша Радовић, Горан Величковић.
Фото:   Иван Станић, Слађана Савић, Жељко Трифковић.

Дигиталне слагалице

За љубитеље слагалица одабрали смо колекцију дигитализованих предмета. Слагалице потражите овде.

Галерија

Хемпелови балони за апсорпцију гасова (на металном постољу), висине 32,5 цм, ширине 17,5 цм, дужине 30 цм; прва половина 20. века. Предмет је утврђен у културно добро, инвентарни број Т:15 44/14. Хемпелова пипета представља део апаратуре за гасну анализу тј. за одређивање запреминске процентне заступљености састојака смеше гасова. Чине је четири стаклена балона, стаклена цев, стаклена капилара и метални оквир. Балон који носи капилару запремине је око 150 cm3, док су запремине осталих балона око 100 cm3 . Хемпелова пипета погодна је за апсорпцију угљеник(II)-оксида из смеше гасова настале непотпуним сагоревањем горива. Апаратуру за апсорпцију гасова конструисао је крајем седамдесетих година 19. века Бунзенов ученик немачки хемичар Хемпел (Hempel). На примерку из Збирке још увек стоји етикета са називом и сврхом пипете. Није познат аутор натписа и време постављања етикете. (Извор: Лабораторија великана српске хемије, стр 28, број 14 http://chem.bg.ac.rs/muzej/Laboratorija_velikana_nasledje_srpske_hemije-2013.pdf)

Веселин Милуновић током фотографисања апаратуре по Енглеру за одређивање вискозитета уља

Поларизациони микроскоп ''E Hartnack'' (E Hartnack, Potsdam), висине 32,5 цм, ширине 18,5 цм, дужине 17 цм; 1870-1878. год. Поларизациони микроскоп (димензије микроскопа дужина=16 цм; ширина= 12 цм; висина = 29 цм) са оригиналном дрвеном кутијом, која са горње стране врата има урезан серијски број (26823), и кључем у вратима. Према речима кустоскиње Збирке минерала и стена (РГФ), Алене Здравковић, овакав микроскоп се користи за проучавање минерала. На вратима, са спољашње горње стране, има трагова постојања етикете која је била закуцана за дрво. Сви делови микроскопа су функционални. На телу микроскопа је урезан назив произвођача (E Hartnack, Potsdam), који указује на опсег година производње (извор: http://microscopist.net/Oberhaeuser.html ). Са горње и доње стране потковичастог постоља се налазе етикете са инвентарским бројевима (Природно-Математички факултет, Хемијски Институт): 731 са горње и 323 са доње.

Евидентирање фотографисаних предмета и провера метаподатака, Биљана Томашевић и Весна Милановић Маштраповић

Део тима

Весна Милановић Маштраповић, Слађана Савић и Лидија Ралевић, део тима

Дан европског академског наслеђа (17. 11. 2023.)

Део апаратуре за електросинтезе, непознат произвођач, висине 70 цм, ширине 14 цм, дужине 38 цм, крај 19. / почетак 20. века. Састоји се из велике цилиндричне посуде, као основа. У њој се налази ужа посуда са шлифом на врху, из које се гранају две уске цеви са славинама: једна се налази директно испод шлифа и на половини цеви се даље грана ка доле (под углом од 90 степени), а друга полази из доњег дела посуде и извија се ка горе (уз спољашњи зид посуде), а затим се њен правац изједначава са првом цеви (тако да се налазе у истој равни). Унутар ове посуде се налази још једна ужа посуда, која садржи металну електроду са две жице, које излазе из врха посуде. На крају једне жице (зелене) се налази друга електрода. Предмет је утврђен у културно добро (Т:15. 44/54)

Портрет Симе Лозанића, рад Уроша Предића (1922)

Медији о пројекту

Емисија Еурека, 25. 1. 2024. "Сима Лозанић: витез српске науке" (гошћа: Слађана Савић)

Гимназија "Бора Станковић" у Врању припремила је кратак филм и јавни час о Сими Лозанићу. Снимак погледајте овде.
У организацији и реализацији су учествовали: Дијана Костић, наставница хемије, као и Вук Обрадовић, Катарина Златановић, Лука Стајић, Данило, Емилија Арсић и Леонора Ристић, ученици.