[dr Ratko M. Jankov]

Редовни професор у пензији
Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд
Катедра за биохемију

(11. новембар 1945 – 7. фебруар 2026)

Нашег драгог професора Ратка Јанкова памтићемо као човека бритког ума, јасног израза и изузетних интелектуалних способности. Својим деловањем обликовао је не само генерације студената, већ и институције које носе будућност хемијске и биохемијске струке. Дубоко смо захвални што смо имали привилегију да радимо са њим и да од њега учимо.

Професор Јанков је рођен 11. новембра 1945. године у Новом Саду. Радни век провео је на Хемијском факултету Универзитета у Београду, где је оставио дубок траг као наставник, научник и значајан носилац академског развоја Факултета. Године 1969. изабран је за асистента на Катедри за хемију Природно-математичког факултета. За доцента за предмет Хемија природних производа на Катедри за биохемију изабран је 1977. године, за ванредног професора 1989, а за редовног професора на предметима Хемија природних производа и Имунохемија 1995. године.

Докторирао је са свега двадесет шест година на теми микробиолошког хидроксиловања стероидних метаболита. Током постдокторског усавршавања боравио је у Паризу, у CNRS институту за хемију природних производа, у истраживачкој групи нобеловца Sir Derek Barton-а.

Био је истински педагог, човек који је својом правичношћу, јасноћом и достојанством оставио трајан траг у животима генерација студената Хемијског факултета. Умео је да сложене појмове приближи са лакоћом и духом, подстичући радозналост и љубав према науци и струци.

Заједно са колегама са Катедре за биохемију био је утемељивач првог студијског програма Биохемије на Хемијском факултету Универзитета у Београду 1987. године, уједно и првог таквог програма у региону. Како је поред хемије студирао и медицину, своје интересовање за биомедицинске науке уградио је у концепцију студијског програма биохемије, који је постао препознатљив по снажној биомедицинској компоненти.

Као један од оснивача студијског програма Биохемије и дугогодишњи шеф Катедре за биохемију, професор Јанков је дао изузетан допринос развоју биохемијске науке и струке у Србији и образовању двадесет четири генерације студената биохемије. Значајан број његових студената наставио је научну и професионалну каријеру на угледним универзитетима и институтима у земљи и иностранству. Током каријере извео је више десетина дипломаца, магистраната, специјализаната и доктораната. Од четрнаест садашњих наставника и сарадника запослених на Катедри за биохемију Хемијског факултета, чак једанаест потиче директно или посредно из његове истраживачке и менторске групе.

За сараднике на Катедри за биохемију био је и учитељ и узор, подршка и пријатељ. Имали смо привилегију да сведочимо ширини његовог интелектуалног домета и реткој способности да препозна потенцијал у људима на самом почетку њихове каријере. Био је посвећен обликовању нових генерација наставника и истраживача, и то не само кроз знање које је преносио, већ и кроз начин размишљања који је подстицао.

У својој научној каријери професор Јанков је дао значајан допринос у више научноистраживачких области: микробиолошкој хемији, хемији природних производа и имунохемији, али и у области образовања у хемији. Често је говорио: "Креативан човек мења поље интересовања сваких десетак година". И он је то у потпуности живео. Имао је изузетан осећај за истраживачка поља која ће тек постати актуелна и у свакој од области којима се бавио био је испред свог времена. Руководио је са пет научноистраживачких пројеката.

Научну каријеру започео је истраживањима микробиолошких трансформација стероида и синтезе антибиотика. У области хемије природних производа бавио се изоловањем, пречишћавањем, структурном карактеризацијом и ензимским синтезама различитих природних производа из лековитог биља. У његовој истраживачкој групи изоловане су глукозидазе из биљака и квасаца, и испитиване као биокатализатори за синтезу фенолних гликозида. Том приликом је по први пут показано да се α-глукозидазом из пекарског квасца могу синтетисати гликозиди хидрохинона у високом приносу и са значајном стереоселективношћу.

Још осамдесетих година прошлог века указивао је на предности примене антитела као специфичних реагенаса у дијагностичке сврхе и био пионир истраживања у области имунохемије у Србији. Његова истраживања била су усмерена на хемијску и биохемијску карактеризацију алергена, као и на стандардизацију алергенских екстраката за дијагностичке сврхе применом моноклонских антитела, класичних биохемијских метода и хроматографије високих перформанси. Резултат тих истраживања била је и регистрација два нова алергена (Fes p 4, и Act d 2), као и регистрацијa нових нуклеотидних и протеинских секвенци (GenBank ABQ42566, EF417825). У оквиру истраживања алергеног потенцијала хране, његов тим је показао да пектини из воћа могу ометати дигестибилност алергена из датог извора, што је привукло пажњу научне јавности и о чему је писао и часопис The Economist.

Почетком XXI века професор Јанков је са сарадницима иницирао формирање лабораторије за производњу протеина применом технологије рекомбинантне ДНК, обезбедивши савремену опрему кроз четири WUS пројекта за унапређење наставе.

Током каријере публиковао је око шездесет научних радова. Аутор је две научне монографије, пет универзитетских уџбеника и више школских уџбеника хемије (основна школа и гимназија), чиме је дао значајан допринос развоју наставе хемије и биохемије на свим нивоима образовања.

Посебно место у његовом раду имала је и делатност у научним и стручним организацијама. Био је члан председништва Српског хемијског друштва, члан уређивачког одбора часописа Journal of the Serbian Chemical Society. Био је и члан Royal Society of Chemistry и Биохемијског друштва Србије. Обављао је дужност председника Већа научних области природних наука Универзитета у Београду, био председник организационог одбора семинара за наставнике и професоре хемије у Србији, најпре под називом Јануарски дани просветних радника Србије, онда Априлски дани просветних радника Србије (од 1988. до 2011), као и члан Образовног форума, организације посвећене унапређивању квалитета образовања у Србији. У периоду 2007-2008. године био је помоћник министра науке у Влади Републике Србије, у сектору за основна истраживања.

Од 1999. године био је заменик одговорног и главног уредника часописа Хемијски преглед, од 2001. године до 2023. одговорни и главни уредник, а од 2024. до 2025. почасни уредник. Током овог дугог периода уређивачког рада омогућио је студентима и ученицима средњих школа да пронађу у Хемијском прегледу занимљиве и за њих релевантне информације, и тако прошире знање хемије. Такође, обезбедио је да часопис буде добар ослонац за наставнике хемије како да осавремене сопствену наставу, и свима нама простор за размену резултата и сазнања у вези с актуелним истраживањима, представљеним на приступачан и занимљив начин.

Као врло активан и посвећен члан Српског хемијског друштва изабран је за заслужног члана 1992. године, а за почасног члана 2001. године. Добитник је три медаље Друштва: за трајан допринос развоју (1997), за изванредне резултате у настави (2005) и за трајан и изванредан допринос науци (2011). Године 2019. Српско хемијско друштво доделило је захвалницу професору Јанкову као знак признања за дугогодишњи допринос у раду Друштва.

Иако је оставио значајан научни опус, професор Јанков је увек истицао да је његов највећи успех то што иза њега остају људи, наставници и сарадници који настављају да отварају нове хоризонте и приближавају хемију и биохемију новим генерацијама. За студенте је био професор који инспирише и изазива поштовање, а за колеге поуздан ослонац и саговорник који подстиче на размишљање и храброст. Његов одлазак представља велики губитак, али вредности које је уградио у људе око себе и идеје којима је обликовао школу биохемије на Хемијском факултету наставиће да живе кроз њихов рад.

Почивајте у миру, драги професоре, Ваш легат остаје.