[dr Ilija J. Maric]

Физички факултет, Студентски трг 12, Београд
Катедра за наставу физике

Телефон:   011-2183896

E-mail:   ilijamaric1@gmail.com

Лични подаци

Датум и место рођења: 4. 12. 1953, Босанско Грахово, Босна и Херцеговина. Ожењен. Језици које користи: српски (матерњи), енглески и руски.

Образовање и усавршавања

1987: Основне студије - Филозофија / Филозофски факултет (Београд)

1993: Магистратура - Филозофија / Филозофски факултет (Београд)

2002: Докторат - Филозофија / Филозофски факултет (Београд)

Кретање у служби

2003: Доцент / Универзитет у Београду - Физички факултет (Београд)

2009: Ванредни професор / Универзитет у Београду - Физички факултет (Београд)

Области научног интересовања

Историја науке, философија науке, историја српске философије, историја руске философије.

Остале активности

У периоду 1989-1999 члан редакције Гледишта, часописа за друштвену критку и теорију, који издаје Београдски универзитет. У периоду 1993-1997 члан редакције часописа Филозофске студије, као и пратеће библиотеке које издаје Српско филозофско друштво. Од 2000. члан редакције часописа Источник, који издаје Друштво Источник. Од 1996. уредник философских библиотека издавачке куће Плато. Објавио 6 ауторских књига (Философија и наука, 1997; Платон и модерна физика, 1997; Философија на истоку Европе, 2002; Философија на Великој школи, 2003; Успон српске философије, 2004; На ефеском путу, 2006), приредио један зборник радова (О српској философији, 2003), приредио 20 књига српских философа (М. Вујић, Љ. Недић, М. Шљивић, М. Јовановић, М. Арер, Б. Петронијевић, К. Атанасијевић, Д. Јеремић, Б. Павловић, Ј. Ћулум) , приредио 6 тематских бројева часописа Гледишта (међу којима и „Херменеутика и науке”, 1990; „Наука и религија”, 1996; „Рановизантијска мисао”, 1995; „Српска философија”, 1999) и Градац („Филозофија у раној Византији”, 1997). Преводи философске текстове са руског и енглеског језика (преко 60 библиографских јединица, међу којима је 7 књига).

Изабране референце

  1. Философија и наука, Плато, Београд, 1997, 328 стр.
  2. Платон и модерна физика, Друштво философа и социолога Црне Горе, Никшић, 1997, 276 стр.
  3. „Филопонова критика Аристотелове физике”, Зборник IX конгреса физичара Југославије, Петровац на Мору, 1995, стр. 849 - 851.
  4. „Хемија као наука о структури материје”, Флогистон, 2(1995), стр. 119 - 129.
  5. „Хемија у Византији”, Флогистон, 4(1996), стр. 9 - 31.
  6. „Хемпел, англо-саксонска и континентална философија науке”, у: Хемпел, К., Филозофија природних наука, Плато, Београд, 1997, стр. 149 - 160.
  7. „Проклов коментар Аристотелове физике”, Зборник X конгреса физичара Југославије, Врњачка Бања, 2000, стр. 1053 - 1055.
  8. „Неке претпоставке развоја науке у Византији”, у: Грујић, П., Ивановић, М., прир., Епистемолошки проблеми у науци, ИКСИ, Београд, 2004, стр. 155 - 176.
  9. „Улога лепоте у природи”, Источник, 15(2006), 57, стр. 146 - 150.
  10. „Болцманова философија науке”, Theoria, 50(2007), 2, str. 67 - 79.