Предавање о родној димензији у истраживањима

Колеге са пројекта PFAStwin су замолили др Јелену Граховац (виши научни сарадник и молекуларни биолог из Института за онкологију и радиологију Србије) да одржи предавање на тему родне димензије у науци. Свакако смо очекивали да чујемо неке важне савете везане за конкурсање за средства за научне пројекте, међутим, још занимљивији су били примери везани за конкретна научна истраживања. Од медицине и хемије, па до друштвених наука, испоставило се да игнорисање родне димензије може имати катастрофалне последице у научним истраживањима, што је утицало да и ЕУ почне да инсистира да родна димензија буде адекватно размотрена у пројектној документацији.

Пример из истраживачке праксе др Граховац одлично илуструје значај родне димензије у науци. Када је њен тим испитивао меланом на мишијем моделу испоставило се да се разлике у односу на контролну групу животиња јављају само код мишева мушког пола, док код женки није било значајних разлика. Да у истраживању није поклоњена пажња родној димензији резултати би показали да у укупној популацији третман није имао ефекта.

Родни аспекти утичу на приступ здравственој нези, понашање пацијената, комуникацију са пружаоцима здравствених услуга, индивидуални доживљај болести, као и на избор терапија за хроничне болести. Међутим, они су присутни и у многим другим областима невезаним за медицину. Јелена је навела један упечатљив пример везан за безбедност у саобраћају. Мушкарци много чешће гину у саобраћајним несрећама што је повезано са тенденцијама да возе ризичније, чешће конзумирају алкохол пре вожње, не везују појас итд. Међутим, када је извршено поређење саобраћајних несрећа сличне озбиљности, испоставило се да у њима чешће умиру жене. Даља истраживања су утврдила да на већу смртност жена значајно утиче то што су се за тестове безбедости у саобраћају користиле лутке прављене искључиво према анатомији мушкараца, што је последично прилагодило мере безбедности у већој мери мушком полу.

Мушки и женски пол често имају различиту изложеност ризицима. Мушкарци чешће имају меланом на горњем делу тела, а жене на доњем услед разлика у излагању сунцу. Жене су више изложене негативним утицајима испарења средстава за чишћење, док мушкарци чешће обољевају од болести везаних за радна места попут рудника. Да пол није једини фактор на који је важно обратити пажњу у истраживањима, најбоље илуструје пример употребе оксиметара за које се испоставило да дају нетачније резултате када се прикаче на пацијенте са тамнијом кожом (са више меланина), што је довело до последице да су црнци умирали у већој мери током ковида у односу на друге расе.

Када се сви побројани аспекти узму у обзир постаје много разумљивије зашто ЕУ инсистира да се родна димензија узме у обзир приликом образлагања научних пројеката. Њихово разматрање је често доводило и до нових научних открића. Уколико родна димензија није присутна у одређеном истраживању то је неопходно утврдити на адекватан начин, а др Граховац је навела врло корисне изворе где се могу наћи процедуре које је пожељно испоштовати.