- Образовна и научна делатност
- Организациона и управљачка структура
- Закон о високом образовању и прописи Факултета
- Историја Факултета
- Збирка великана српске хемије
- Репозиторијум Хемијског факултета - Cherry
- Библиотека
- Издавачка делатност ХФ
- Јавне набавке
- Контакт информације (управа) и како доћи до нас
- Научноистраживачки рад
Историјска одштета у поступку против PFAS загађивача
Компанија "3М", хемијски гигант из САД, пристала је да плати 450 милиона долара америчкој држави Њу Џерзи због дугогодишњег загађења околине ПФАС. Иста компаниа се пре две године сложила да исплати једну од највећих штета у историји еколошког права - преко 10 милијарди долара америчким управама водовода због контаминације вода ПФАС. По актуелним проценама, широм света води се преко 15.000 судских поступака везаних за ПФАС загађење.
Процењено је да само је за чишћење и заштиту вода од ПФАС у САД потребно око 400 милијарди долара. Цена коју ће хемијски произвођачи платити због загађења ПФАС може бити већа од цене коју је дуванска индустрија платила крајем 20. века.
Хемијски факултет има неколико пројеката који се баве овом важном групом једињења, што је од изузетног значаја за нашу земљу. Захваљујући пројектима PFAStwin и PhytoPFAS бићемо у могућности да знамо много више о томе колико су ове потенцијално веома опасне супстанце присутне у Србији и како да се најбоље носимо са ПФАС загађењем.
Извор вести о последњој у низу историјских погодби везаних за ПФАС загађење, портал Клима101, се осврнуо и на текст који је прошле године написао један од колега ангажованих на ПФАСтwин пројекту. Доцент Хемијског факултета, Константин Илијевић је истакао главне разлоге зашто су ПФАС у фокусу научних истраживања: "До сада је већ доказано да поједини молекули из ове групе једињења изазивају гојазност код деце, имају утицај на метаболизам холестерола, ометају имунски систем у борби против инфекција… Због своје стабилности, ПФАС путем ветра могу прелазити хиљаде километара, чак и до предела нетакнуте природе." Ово значи да нису загађена само места где се ПФАС производе, и где настаје контаминирани отпад - њих данас има широм света, а детектоване су и на Антарктику. Истовремено, мада нису буквално "вечне", њихова стабилност значи да је њихово уклањање из околине, било природним путем или човечијом руком, компликовано и споро.
"У Србији нема значајније производње ПФАС", навео је др Илијевић у свом чланку, "али зато увозимо велике количине ових супстанци који се јављају у широкој лепези производа из свакодневне употребе: од пластике и различитих водоотпорних премаза, до одеће, препарата за чишћење или гашење пожара".
Целокупну вест потражите на сајту Клима101 или укуцајте у претраживач: "Историјски договор 450 милиона долара за штету од вечних хемикалија".
https://klima101.rs/pfas-vecne-hemikalije-450-miliona/