Интервју др Душана Вељковића за "Побједу"

Интервју ванредног професора Хемијског факултета Душана Вељковића је изашао на насловној страни "Побједе", а повод за разговор је било присуство повећане количине олова у крви лучких радника у Бару.

Душанов интервју је одличан пример колико су знања која поседују хемичари важна јер је навео који све извори олова постоје, како оно делује на здравље људи и који су кључни ризици од тровања оловом, али и како се последице загађења лече. Једнако је важан и закључак да токсична једињења олова не познају државне границе и да ће систематско решење бити постигнуто само путем пуне сарадње на међународном нивоу. Процена Светске здравствене организације је да је само у 2021. години око 1,5 милиона људи у свету умрло од негативних ефеката олова на кардиоваскуларни систем!

Препоручујемо интервју и свим читаоцима из Србије јер је истакао студију објављену у научном часопису Lancet Planetary Health која је показала да деца у Србији имају јако високе количине олова у крви, а проф. Вељковић је и за то пружио исцрпно објашњење:

"Србија је земља у којој се олово издваја из руда и прерађује, што локално повећава количину олова у земљишту, води и ваздуху. Олово се налази као примеса у угљу који у Србији још у највећој мери користимо за добијање електричне енергије. Олово се користило и за прављење водоводних цеви, а можете замислити какве су посљедице тога. На овим просторима смо релативно касно забранили оловни бензин, од чега се до данас нисмо у потпуности опоравили у погледу штетног утицаја олова на животну средину и људе. Додајте томе опасности које су у вези са вишедеценијским коришћењем оловних боја које су и данас присутне у нашем окружењу. Сакупљање оловних предмета, пре свега оловних акумулатора представља још једну од опасности за људе који се тиме често нелегално баве. Дакле, јако је велики број начина на које можемо бити изложени оловним једињењима. Улога факултета и других научноистраживачких институција је у овим случајевима незамењива. Факултети имају стручњаке и опрему којом могу да истражују овакве појаве, а студије које се баве загађењем животне средине спроводе се на свим државним универзитетима у Србији. Ипак, постоји још доста простора за побољшање координације и комуникације између научноистраживачких организација и државних органа који се овим проблемом баве."

Целокупан интервју потражите на линку:
www.pobjeda.me/clanak/ne-postoji-bezbjedna-koncentracija-olova-u-krvi
или укуцајте у претраживач:   Не постоји безбједна концентрација олова у крви