Intervju dr Dušana Veljkovića za "Pobjedu"

Intervju vanrednog profesora Hemijskog fakulteta Dušana Veljkovića je izašao na naslovnoj strani "Pobjede", a povod za razgovor je bilo prisustvo povećane količine olova u krvi lučkih radnika u Baru.

Dušanov intervju je odličan primer koliko su znanja koja poseduju hemičari važna jer je naveo koji sve izvori olova postoje, kako ono deluje na zdravlje ljudi i koji su ključni rizici od trovanja olovom, ali i kako se posledice zagađenja leče. Jednako je važan i zaključak da toksična jedinjenja olova ne poznaju državne granice i da će sistematsko rešenje biti postignuto samo putem pune saradnje na međunarodnom nivou. Procena Svetske zdravstvene organizacije je da je samo u 2021. godini oko 1,5 miliona ljudi u svetu umrlo od negativnih efekata olova na kardiovaskularni sistem!

Preporučujemo intervju i svim čitaocima iz Srbije jer je istakao studiju objavljenu u naučnom časopisu Lancet Planetary Health koja je pokazala da deca u Srbiji imaju jako visoke količine olova u krvi, a prof. Veljković je i za to pružio iscrpno objašnjenje:

"Srbija je zemlja u kojoj se olovo izdvaja iz ruda i prerađuje, što lokalno povećava količinu olova u zemljištu, vodi i vazduhu. Olovo se nalazi kao primesa u uglju koji u Srbiji još u najvećoj meri koristimo za dobijanje električne energije. Olovo se koristilo i za pravljenje vodovodnih cevi, a možete zamisliti kakve su posljedice toga. Na ovim prostorima smo relativno kasno zabranili olovni benzin, od čega se do danas nismo u potpunosti oporavili u pogledu štetnog uticaja olova na životnu sredinu i ljude. Dodajte tome opasnosti koje su u vezi sa višedecenijskim korišćenjem olovnih boja koje su i danas prisutne u našem okruženju. Sakupljanje olovnih predmeta, pre svega olovnih akumulatora predstavlja još jednu od opasnosti za ljude koji se time često nelegalno bave. Dakle, jako je veliki broj načina na koje možemo biti izloženi olovnim jedinjenjima. Uloga fakulteta i drugih naučnoistraživačkih institucija je u ovim slučajevima nezamenjiva. Fakulteti imaju stručnjake i opremu kojom mogu da istražuju ovakve pojave, a studije koje se bave zagađenjem životne sredine sprovode se na svim državnim univerzitetima u Srbiji. Ipak, postoji još dosta prostora za poboljšanje koordinacije i komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija i državnih organa koji se ovim problemom bave."

Celokupan intervju potražite na linku:
www.pobjeda.me/clanak/ne-postoji-bezbjedna-koncentracija-olova-u-krvi
ili ukucajte u pretraživač:   Ne postoji bezbjedna koncentracija olova u krvi