ИСТРАЖИВАЧКА ГРУПА МИЛОСАВЉЕВИЋ

Gentianaceae

Swertia punctata

Из Swertia punctata коју Flora Europaea (T. G. Tutin, 1972. Gentiana L. in: T. G. Tutin, V. H. Heywood, N. A. Burges, D. M. Moore, D. H. Valentine, S. M. Walters, D. A. Webb (Eds.) Flora Europaea Vol. 3, Cambridge University Press, pp. 59-63) сврстава у врсту S. perennis изоловано је десет ксантона, од којих су 3 и 8 нова једињења:

R R1 R2 R3 1h: H Me H H 2r: H H Me H 3r: Glc6-Xyl H Me H 4r: H Me Me H 5h,r: H Me H Glc	R R1 R2 6r: H H Me 7r: H Me Me 8r: Glc6-Glc Me Me 9r: Glc H H
10h - Мангиферин
h: nadzemni delovi r: korenovi

Ксантонски комплекс S. punctata (искључиво 1,3,5,8- и 1,3,7,8-оксигеновани ксантони), типичан за род Swertia, разликује се донекле од ксантонског комплекса S. perennis, што би ишло у прилог њиховом диференцирању у две посебне врсте, како то предлажу Владимиров и Тан (V. Vladimirov, K. Tan, "Swertia punctata Baumg. in Bulgaria", IX OPTIMA Meeting, Paris (Abstracts) VI, 19 (1998)).

Нека од изолованих једињења показују следеће биолошке активности: хипогликемичну (1, 4, 7), хепатопротективну (1, 4), антитуберкулозну (7), антиоксидативну (7), антималаричну (7) и антиинфламаторну (10).

Референце:

• N. Menković, K. Žavikin-Fodulović, V. Bulatović, I. Aljančić, N. Juranić, S. Macura, V. Vajs, S. Milosavljević:
  Phytochemistry 61, 415-420 (2002)