HFBU - Istrazivacka grupa Milosavljevic

Asteraceae

(1) Achillea atrata subsp. multifida

Из надземних делова ове биљне врсте која се користи у традиционалној медицини у облику чаја против бронхијалних тегоба и инфекција грла, изоловано је 4 флавона и 9 сесквитерпенских лактона, од којих је гвајанолид 1 ново једињење.

[Slika 1]
1

Антимикробни тестови су показали да су носиоци активности флавони, при чему флавон апигенин има изразиту активност према Candida albicans, упоредиву са деловањем антибиотика нистатина.

Референце:

I. Aljančić, V. Vajs. N. Menković, I. Karadžić, N. Juranić, S. Milosavljević, S. Macura:
J. Nat. Prod. 62, 909-911 (1999)

(2,3) Anthemis carpatica и A. cretica L. ssp. cretica (syn. A. montana L.)

Из надземних делова ове две биљне врсте издвојено је укупно 32 сесквитерпенска лактона, 31 гвајанолид и један гермакранолид (32):

Δ²

	R	R¹	R²
1^m:	H	H	Ac
2^c:	H	O-i-But	Ac
3^c:	OH	H	Ac
4^c:	OH	OH	H
5^c,m:	OH	O-i-But	Ac
6^c:	OH	OTig	Ac
7^c:	OH	OAc	H
8^c:	OH	OH	Ac
9^c,m:	OH	OAc	Ac
10^m:	OH	OAng	Ac

Δ³

	R	R¹	R²	R³
11^c:	H	H	H	H
*12^c():**	OH	H	H	H
13^c:	H	H	Ac	OAc
14^c:	H	H	i-But	OAc
15^c:	H	OOH	i-But	OAc
16^c,m:	H	H	Ac	OH
17^c,m:	H	H	H	OAc
18^m,h,a:	OAc	H	i-But	OAc
19^m,a:	OAc	H	H	OAc
20^m,a:	OAc	H	Ac	OAc
21^m,a:	OAc	H	H	O-i-But
22^m,a:	OAc	H	H	O-i-Val
23^m,a:	OAc	H	H	O-2-MeBut

Δ⁴

	R	R¹	R²
24^c:	H	H	Ac
25^c:	H	OAc	H
26^c:	H	OProp	Ac
27^c:	H	O-i-But	Ac
28^c:	H	OTig	Ac
29^c:	OH	O-i-But	Ac
30^c,m:	H	OAc	Ac
31^c:	OH	OAc	Ac

32^c

(*): Δ¹⁰⁽¹⁴⁾
^c: A. carpatica
^m: A. cretica subsp. cretica
^a: A. aetnensis
^h: A. hydruntina

Већина изолованих једињења, са изузетком 11, 12 и 18, су нови природни производи. Једињења 5, 9, 16, 17 и 30 изолована су из обе биљне врсте, док су Δ³-гвајанолиди (18-23) из A. cretica subsp. cretica истовремено изоловани и из A. aetnensis (11) пореклом са вулканских стена Етне. Лактон 18 из исте серије нађен је раније и у A. hydruntina из јужне Италије (R. Di Benedetto, F. Menichini, E. Gacs-Baitz, F. Delle Monache, Phytochemistry 30, 3657-3659 (1991)).

Референце:

V. Bulatović, V. Vajs, S. Macura, N. Juranić, S. Milosavljević:
J. Nat. Prod. 60, 1222-1228 (1997)
V. Vajs, N. Todorović, V. Bulatović, N. Menković, S. Macura, N. Juranić, S. Milosavljević:
Phytochemistry 54, 623-625 (2000)
V. Vajs, V. Bulatović, K. Fodulovic-Žavikin, N. Menković, S. Macura, N. Juranić, S. Milosavljević:
Phytochemistry 50, 287-291 (1999)
В. Булатовић:
"Упоредно испитивање хемијског састава биљних врста Anthemis carpatica и A. montana",
докторска дисертација одбрањена на Хемијском факултету Универзитета у Београду 1998.

Δ³-Лактони 13 и 14 дали су на собној температури ¹H НМР спектре са јако проширеним линијама, типичне за једињења која постоје у облику више конформација које се међусобно измењују средњом брзином. Хлађењем узорка линије постају оштрије, а испод 253 K већина се дели на парове оштрих, раздвојених сигнала истог мултиплицитета, што указује на два конформера (A и B):

	R¹	R²	R³
13	H	Ac	Ac
14	H	Ac	i-But

Применом семиемпиријске PM3 методе (HyperChem 4.0 и MOPAC 7.01) у комбинацији са динамичком НМР спектроскопијом израчунате су најстабилније конформације, а на основу CBS (Complete Band Shape) методе одређени су и кинетички параметри ове конформационе равнотеже.

Референце:

Н. Тодоровић:
"Динамичка НМР спектроскопија и конформациона анализа неких сесквитерпенских лактона",
докторска дисертација одбрањена на Хемијском факултету Универзитета у Београду 2002.
S. Milosavljević, I. Juranić, V. Bulatović, S. Macura, N. Juranić, H. H. Limback, K. Weisz, V. Vajs, N. Todorović:
Structural Chemistry 15, 237-245 (2004).

(4) Tanacetum larvatum

У сировом екстракту надземних делова Tanacetum larvatum измерен је изузетно висок садржај (>1%, рачунато на суву хербу) сесквитерпенског лактона гермакранолидног типа, партенолида:

[Slika 7]

Овакав садржај партенолида приближно је исти као и у култивисаној врсти T. parthenium (енгл. "feverfew"), сировини за многобројне фармацеутске препарате који се користе против мигрене. Доказано је да активност екстраката T. parthenium потиче од партенолида. Према томе, T. larvatum се може сматрати новим извором овог једињења.

Референце:

I. Aljančić, V. Vajs, V. Bulatović, N. Menković, S. Milosavljević:
Biochemical Systematics and Ecology 29, 105-107 (2001)

(5) Centaurea derventana

У надземним деловима C. derventana као главни састојак идентификован је гермакранолид кницин (0,2%, рачунато на суву дрогу):

[Slika 8]

Ово једињење, први пут изоловано из Cnicus benedictus, познато је по својим цитотоксичним, цитостатичким и антибиотским активностима. Поред њега, из C. derventana изолована су још три сродна позната гермакранолида и флавоноиди апигенин и еупатилин.

Референце:

V. Tešević, V. Vajs, P. Janaćković, N. Todorović, D. Đoković, P. Marin, S. Milosavljević:
Planta Med. 64, 488 (1998)

(6) Centaurea nicolai

Из надземних делова C. nicolai је изоловано пет гвајанолида:

	R	R¹	R²
1:	Ac	H	H
2:	Ac	H	OH
3:	H	H	OAc
4:	Ac	H	OAc
*5 ():**	Ac	H	H

(*) - 10β,14β-epoksi

Лактон 3, 3-O-деацетил-9-O-ацетилсалогравиолид А, је ново једињење. Лактони 2, 3 и 4 показују изражене антифунгалне активности.

Референце:

V. Vajs, N. Todorović, M. Ristić, V. Tešević, B. Todorović, P. Janaćković, P. Marin, S. Milosavljević:
Phytochemistry 52, 383-386 (1999)
В. Тешевић:
"Испитивање хемијског састава неких биљних врста из рода Centaurea L. (Asteraceae)",
докторска дисертација одбрањена на Хемијском факултету Универзитета у Београду 1999.

ИСТРАЖИВАЧКА ГРУПА МИЛОСАВЉЕВИЋ

Asteraceae

(1) Achillea atrata subsp. multifida

Референце:

(2,3) Anthemis carpatica и A. cretica L. ssp. cretica (syn. A. montana L.)

Референце:

Референце:

(4) Tanacetum larvatum

Референце:

(5) Centaurea derventana

Референце:

(6) Centaurea nicolai

Референце: