Прича о једној нашој колегиници

11. фебруара је био међународни празник Дан жена и девојака у науци. Ово је важан празник и зато желимо да га обележимо на посебан начин, тако што делимо причу једне од наших колегиница која је докторирала пре мање од годину дана.

Др Јована Орлић је завршила основне и мастер студије на студијском програму Хемија животне средине. Када је уписала докторске студије почела је да ради на уређају за рендгенску флуоресцентну анализу, инструменту који је на наш факултет дошао само неколико година раније и на коме нико није имао много искуства. Јована је прво савладала теоријске основе ове технике, а затим је овладала радом инструмента и у пракси. Током докторских студија је приметила да XRF није био често примењиван на анализу биљних узорака и усмерила је своја истраживања у том правцу из чега су на крају произашла 3 рада објављена у међународним часописима (од чега је један врхунски, а други истакнути часопис).

[Jovana Orlic]

До краја доктората Јована је већ спадала у колеге који не само што суверено владају инструментима које користе у свом раду, него су у стању и да у одређеним ситуацијама замене сервисера када се уређај поквари, а радови које је објавила сведоче да је њено истраживање барем мало померио границу сазнања и за целокупну научну заједницу. За време својих докторских студија имала је и два боравка у иностранству, током којих је посетила Лајбницов Универзитет у Хановеру и Институт за нуклеарна истраживања у Дубни, након чега је постала једна од ретких хемичарки које су имале прилику да анализирају узорке помоћу неутронске активационе анализе. Након ових усавршавања у иностранству, Јована није више била само експерткиња која веома добро познаје могућности и домете XRF-а, већ је у истраживањима поредила ову технику са алтернативним техникама што је од великог значаја за област хемије животне средине којим се бави, не само као научница, већ и као сарадник у настави на нашем факултету. Ових дана је не срећемо често јер је тренутно на трудничком одсуству, али се радујемо тренутку када ће нам се поново придружити у лабораторијама.

Зашто је ова прича важна за жене у науци? Иако је постигла одличне резултате и показала да има изузатан таленат за научни рад, Јована спада у не тако мали број наших колегиница и колега који нису себе нужно видели као некога ко ће се бавити науком или радити на факултету. И то је нешто што желимо да променимо, зато вас молимо да поделите ову објаву што већим бројем младих девојака и девојчица јер имамо важну поруку за њих: Место у науци постоји за тебе и ми те чекамо. Желимо да од најранијих дана вредно учиш и усавршаваш се са идејом да ћеш једног дана бити не само једна од хемичарки које су постале успешне научнице, професорке, деканке, ректорке, већ чеш и надмашити њихове резултате. И желимо да то постанеш захваљујући нашој подршци и охрабрењу које ти и овом приликом шаљемо.

[Posle odbrane doktorske disertacije]