Циљ предмета:

Указује се на повезаност хемијског састава животних намирница и метаболизма и биохемијског дејства састојака, објашњава како и зашто поједини састојци утичу на усвајање и дејство других. Указује се на иновације у производњи и контроли безбедности хране.

Исход предмета:

Самосталнији прилаз решавању проблема интеракције у комплексном систему као што је храна у фундаменталним истраживањима и прехрамбеној индустрији.

Садржај предмета:

Теоријска настава

1. Биохемијска улога макро и микрокомпонената хране:
   Намирнице анималног и биљног порекла, хемијски састав и нутритивна вредност;
   Витамини у исхрани: растворљивост, биохемијска улога, извори, усвојивост;
   Минерални састојци - значај у исхрани, макро и микроелементи, усвојивост;
   Дијететска влакна - врсте, извори, физиолошко дејство.
2. Унос хранљивих састојака, потребе и препоруке за исхрану, опште и индувидуалне(нутригеномика, протеомика, метаболомика, старост, пол).
   Истраживања дејства појединих састојака на анималним моделима, култури ћелија, хуманој популацији. Дигестија и апсорпција састојака хране, моделовање и анализа комплексног матрикса хране.
3. Функционална храна. Пробиотици и пребиотици. Нутрацеутикалси. Развој нових производа функционалне хране. Законска регулатива и препоруке.
4. Иновације у паковању. Aктуелности у производњи и контроли безбедности хране.

Литература:

• H. D.Belitz, W. Grosch, P. Schieberle: Food Chemistry, 4rd Ed., Springer, Berlin 2009.
• J. Mann, A. Stewart Truswell (editors): Essential of human nutrition, Oxford University Press, Oxford, 2002.

Помоћна литература

• Одабрани ревијски радови из Trends in Food Science and Technology, Nutrition Reviews и Nutritional Biochemistry.

Методе извођења наставе:

Интерактивна и индивидуална настава и семинарски радови.