Циљ предмета:

Стицање ширих знања о разноврсности метода и техника које се примењују приликом синтеза неорганских, а посебно координационих једињења, као и о техникама пречишћавања синтетисаних једињења.

Исход предмета:

Развијена способност студената да самостално изаберу најпогодније методе синтеза конкретних неорганских, а првенствено координационих једињења.

Садржај предмета:

Теоријска настава

• Синтезе октаедарских комплекса реакцијама супституције (у воденим и у неводеним растворима).
• Реакције супституције без раскидања везе метал-донорни атом.
• Синтезе комплекса без растварача.
• Синтезе комплекса квадратно-планарне геометрије; trans-ефекат.
• Синтеза cis-trans изомера.
• Примена хроматографских метода у синтези комплексних једињења.
• Раздвајење оптичких изомера фракционом кристализацијом дијастереоизомерних комплексних соли.
• Синтезе комплексних једињења које укључују редокс процесе.
• Синтезе парамагнетичних и дијамагнетичних комплекса.
• Одређивање састава комплексних јона Job-овом методом.
• Фактори који утичу на стабилност комплекса; одређивање константе стабилности координационих једињења.
• Синтезе полинуклеарних комплекса уз грађење везе метал-метал и комплекса са лигандима у мосту.
• Примери синтеза органометалних једињења. "Високотемпературни" суперпроводник YBaCu₃O₇.
• Молекулска сита - зеолит X.

Литература:

• G. S. Girolami, T. T. B. Rauchfuss, R. J. Angelici: Synthesis and technique in inorganic chemistry; University Science Books; 1999.

Помоћна литература

• F. Basolo, R. C. Johnson: Coordination Chemistry; W. A. Benjamin, Inc; New York, Amsterdam 1964.
• Оригинални научни радови

Методе извођења наставе:

Комбинована настава: предавања ex cathedra; интерактивни приступ; дискусија о решавању појединих проблема; консултативна настава. Израда семинарског рада.