Циљ предмета:

У оквиру обог курса студенти се упознају са хемијом биоелемената. Како се студенти у оквиру обавезних курсева упознају у већој или мањој мери са физичким и хемијским особинама елемената и њихових једињења, то је овде нагласак стављен на њихову биолошку улогу(појавни облик и улога у организму). Студенти се такође упознају са једињењима метала која се користе у медицини.

Исход предмета:

Очекује се да студенти прошире своја знања о хемији биоелемената, да схвате који елементи и у ком облику су присутни у организму, као и како електронска конфигурација елемента одређује његове физиолошке особине.

Садржај предмета:

Теоријска настава

1. Увод. 2. Преглед елемената од биолошког значаја. 3. Улога алкалних и земноалкалних метала. 4. Гвожђе. 5. Цинк. 6. Бакар. 7. Кобалт и никал. 8. Манган. 9. Хром. 10. Ванадијум, молибден и волфрам. 11. Улога малих молекула. 12. Биолошка улога неких неметала и металоида. 13. Примена метала у медицини. 14. Биохемијски аспекти токсичности метала.

Ваннаставне активности

Семинарски радови.

Литература:

• Сања Гргурић-Шипка, Хемија биоелемената, Хемијски факултет, Београд

Помоћна литература

• Wolfgang Kaim, Brigitte Schwederski: Bioinorganic Chemistry: Inorganic Elements in the Chemistry of Life, Wiley, Chichester, 2006.
• Robert R. Crichton: Biological Inorganic Chemistry, an Introduction, Elsevier, Amsterdam, 2008.
• Stephen J. Lippard, Jeremy M. Berg, Principles of Bioinorganic Chemsitry.

Методе извођења наставе:

Предавања, семинарски радови.