Циљ предмета:

Припремање студената, будућих професора хемије за васпитно-образовни рад у школама. Упознавање студената са савременим дидактичким моделима који обухватају: дефинисање циљева наставе, педагошке стратегије за реализацију тих циљева, проблеме комуникације и методе евалуације. Развијање ставова и интересовања за продубљивање педагошко-дидактичких знања, интересовања и мотивације за бављење наставничким позивом.

Исход предмета:

Након успешно завршеног курса студенти ће поседовати: развијене компетенције за примену теоријских педагошких и дидактичких знања у планирању, реализацији и евалуацији васпитно-образовног рада; развијену способност за критички и стваралачки приступ у наставној пракси; квалитетну основу за даље педагошко-дидактичко и методичко образовање, истраживање и професионални развој.

Садржај предмета:

Теоријска настава

1. Васпитање као најшири педагошки процес и појам, основне карактеристике развоја васпитања и педагогије.
2. Могућности и границе васпитања.
3. Циљ и задаци васпитања – конкретизација циљева и задатака васпитања према подручјима развоја и странама васпитања.
4. Опште методе и средства васпитања.
5. Школа и школски систем, развој, критике, врсте школа, структура васпитно образовних активности школе.
6. Школа и њено окружење, васпитање у породици, васпитање у слободном времену, друштвене и слободне активности ученика васпитни значај средстава масовног комуницирања.
7. Актери образовања и њихове улоге, поја полажај и улога, социјална и образовна интеракција у самој школи, отвореност школе према локалном и глобалном окружењу.
8. Улога наставника, шта је одређује, карактер улоге наставника, улога наставника у настави, улоге наставника у односу на наставни програм, улога наставника у односу на облике и методе рада, улога наставника у односу на ученике – индивидуализација рада, улога наставника у односу на одељење као групу, улога наставника у сарадњи са ученичким родитељима – интегрисање развојних контекста, улога наставника у школи, рад у наставничком вечу и стручним активнима, учешће у социјално - културним програмима школе, рад у професионалним организацијама, стручно усавршавање и целоживотни професионални развој.
9. Улога ученика, педагошка интеракција: међузависност активности ученика и активности наставника, квантитативни аспекти педагошке комуникације, дисциплина.
10. Структура наставног процеса.
11. Наставни час, појам, етапе, типологија, различити структурни модели, артикулација наставе, врсте наставе.
12. Планирање и припремање васпитно-образовног рада, курикуларни приступ у процесу планирања, и програмирања.
13. Захтеви савременој настави: проблемско и контекстуално сазнавање, холистички приступ, конструкти школског учења (учење путем решавања проблема, кооперативно учење, искуствено учење, пројектни приступ, интегративно учење, рад са ученицима са посебним потребама.
14. Праћење, вредновање и оцењивање ученичкој напретка.
15. Сарадња породице и школе.
16. Савремени захтеви педагогије: интеркултурална педагогија, еколошка педагогија.

Литература:

• Зборник одабраних текстова који прати програм и који се сваке године обнаваља сходно појави вредних педагошких дела и резултата истраживања.
• Ј. Ђорђевић, Н. Трнавац: Педагогија, Научна књига, Београд, 2010.

Помоћна литература

• H. Gudjons: Педагогија - темељна знања. Загреб, Educa, 1994. (стр. 171-204)
• W. Glasser: Наставник у квалитетној школи. Загреб, Educa, 1999. (стр. 27-38, 79-84)
• C. Kyriacou: Темељна наставна умијећа. Загреб, Educa, 2001. (стр. 51-67)
• E. Terhart: Методе поучавања и учења. Загреб, Educa, 2001. (стр. 121-182)

Методе извођења наставе:

Интерактивни, кооперативни облици рада, предавања, пројекат - истраживање праксе, презентације.